ИЗДАВАЊЕ СПРОВОДНИЦЕ

Пренос посмртних остатака

За пренос посмртних остатака из иностранства у Србију, потребно је прибавити одговарајући документ Републике Србије - спроводницу.
Захтев за издавање спроводнице се подноси у дипломатско-конзуларном представништву.

За издавање спроводнице потребно је приложити следећа документа у оригиналу:

1. пасош преминуле особе;
2. захтев родбине или погребног предузећа овлашћеног за транспорт посмртних остатака у коме ће, поред осталог, бити наведено где ће се сахрана обавити и којим путем ће бити извршен транспорт;
3. извод из МКУ издат од надлежног органа земље пријема;
4. извештај лекара о узроку смрти;
5. спроводница, односно дозвола за пренос тела у иностранство, издата од стране надлежног органа земље пријема (на пр."Leichenpass" у Немачкој и Аустрији);
6. потврда о обезбеђеном гробном месту у Републици Србији уколико се ради о страном држављанину;
7. уколико је лице преминуло од куге или великих богиња, спроводница се издаје по прибављеној сагласности Министарства здравља Републике Србије. Сагласност прибавља дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије.

Уколико ће лице бити сахрањено у некој трећој земљи, али се транспорт посмртних остатака обавља преко територије Србије, потребно је прибавити транзитну спроводницу Републике Србије. За издавање транзитне спроводнице потребна су сва горе наведена документа, као и спроводница државе у којој ће лице бити сахрањено.

За пренос урне у Србију такође је потребно прибавити спроводницу. Прилажу се сва горе наведена документа, као и потврда о кремацији.

За додатна обавештења, молимо обратите се Конзуларном одељењу Амбасаде.

Оставине у иностранству

Једна од конзуларних функција је заштита наследних права и интереса држављана Р. Србије на територији државе пријема, а у складу са законима и прописима те државе (чл.5 Бечке конвенције о конзуларним односима). Конзул поступа у складу са цитираним чланом Бечке конвенције уколико је оставилац држављанин Р. Србије, односно уколико је наследник држављанин Р. Србије који не живи у земљи у којој се заоставштина налази.

Уколико држављанин Р. Србије има релавантна сазнања о имовини иза смрти свог сродника у иностранству, може да се обратити Министарству спољних послова за проверу постојања оставштине. У писаном захтеву, који се подноси у слободној форми, мора да се наведу подаци о преминулом лицу, сроднички однос са истим, релевантни подаци који упућују на постајање заоставштине у иностранству, као и контакт подаци. Уколико се током поступка провере утврди постојање заоставштине, подносилац захтева се обавештава о условима заступања надлежног дипломатско-конзуларног представништва и потребној документацији која мора да садржи следеће:

- одговарајући изводи из матичних књига којима се потврђује сродничка веза са оставиоцем/оставиљом, односно доказује свој правни интерес за подношење захтева;
- сви релевантни подаци о преминулом лицу (датум и место смрти, адреса боравка у иностранству, назив фирме у којој је преминуло лице било запослено, брачни статус и друго);
- сва сазнања са расположивим доказима о покретној/непокретној имовини преминулог лица у иностранству (некретнине, рачуни у банци, животно осигурање);
- информацију да ли је преминуло лице евентуално оставило тестамент;
- решење о наслеђивању којим је расправљена имовина преминулог лица у Србији (ако постоји);
- потписано и оверено пуномоћје за поступајуће дипломатско-конзуларно представништво Р. Србије (образац пуномоћја са детаљним упутствима о овери се подносиоцу захтева доставља од стране Министарства спољних полсова);
- доказ о уплати админстративне таксе.

Дипломатско-конзуларна представништва немају правни капацитет заступања странке у смислу пружања адвокатских услуга пред иностраним судовима и да је, уколико то налажу околности и прописи земље пријема, у неким случајевима неопходно ангажовати локалног адвоката. Ангажовање адвоката се врши посредством дипломатско-конзуларног представништва уз претходну сагласност странке. Трошкови ангажовања адвоката падају на терет оставине, односно наследника.

Додатне информације у вези са остваривањем и заштитом наследних права у иностранству се могу добити контактирањем Министарства спољних послова (Одељење за конзуларне послове, Група за оставине у иностранству) на следећи телефонски број: (011) 306 8328, сваки радни дан од 9,00 до 15,00 часова.

Оставински поступци у Србији

Када се оставински поступак води пред надлежним органом у Р. Србији, наследник који живи у иностранству може у најближем дипломатско-конзуларном представништву Р. Србије дати наследну изјаву или оверити пуномоћје за давање наследне изјаве. Више информација о томе можете наћи овде.

Споразуми о социјалном осигурању
 

У поступку спровођења међународних споразума о социјалном осигурању непосредно учествују надлежни носиоци социјалног осигурања, Дирекција Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и Дирекција Покрајинског фонда за пензијско и инвалидско осигурање, са надлежним филијалама за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање са својим организационим јединцима и организационе јединице Националне службе за запошљавање, уз сарадњу, по појединим питањима, са надлежним министарствима: Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарством здравља. Орган за везу који, између осталог, прати спровођење међународних споразума у овој области је Завод за социјално осигурање.

У остваривању права која проистичу из међународних споразума о социјалном осигурању заинтересовани треба да имају у виду следеће:

- Важећи међународни споразуми о социјалном осигурању спроводе се у области пензијског и инвалидског осигурања и здравственог осигурања непосредно од стране носилаца здравственог и пензијског и инвалидског осигурања у Републици Србији и иностраних организација здравственог и пензијског и инвалидског осигурања.

- За остваривање права на здравствену заштиту, применом споразума, поступак се спроводи пред надлежном филијалом здравственог осигурања и иностраном касом/организацијом здравственог осигурања.

- За издавање потврде о праву на коришћење здравствене заштите за време привременог боравка у иностранству, на двојезичном обрасцу, надлежна је филијала здравственог осигурања код које је лице осигурано.

- За издавање потврде за дипломатско-конзуларне представнике Републике Србије, који су упућени на рад у иностранство, потврду-образац издаје Филијала здравственог осигурања за Град Београд.

- За време привременог боравка наших грађана у држави, са којом је споразумом предвиђено коришћење здравствене заштите, надлежна је инострана каса/организација здравственог осигурања.
Инострани осигураници, који привремено бораве у Републици Србији, образац предају филијали здравственог осигурања надлежној према месту њиховог привременог боравка.

За осигуранике, кориснике искључиво иностране пензије, са пребивалиштем у Републици, надлежна је филијала здравственог осигурања према месту њиховог пребивалишта. За осигуранике, кориснике искључиво српске пензије са пребивалиштем у страној држави, са којом је споразумом предвиђено коришћење здравствене заштите, надлежна је каса/организација здравственог осигурања државе у којој имају пребивалиште.

За остваривање права на пензију применом споразума о социјалном осигурању закљученим са државама бивше СФРЈ надлежна је филијала за пензијско и инвалидско осигурање на чијем подручју је осигураник био последњи пут осигуран, а ако је од престанка осигурања до покретања поступка протекло 12 месеци, надлежна је филијала на чијем подручју лице има пребивалиште.

Корисник иностране пензије са пребивалиштем у Републици Србији доставља иностраном носиоцу, на захтев, потврду о животу која може да се овери у Дирекцији Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, односно у Дирекцији Покрајинског фонда, као и у филијалама за пензијско и инвалидско осигурање.

За остваривање права из осигурања за случај незапослености потребно је обратити се надлежном носиоцу за запошљавање.

Више информација о здравственом осигурању можете наћи на сајту: www.rfzo.rs

Више информација о пензијском осигурању можете наћи на сајту: www.pio.rs

Тунис

Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Тунис о социјалној сигурности је ступио на снагу 1. априла 2023. године; објављен је у „ Службеном гласнику РС-Међународни уговори" број 1/2023;

Притварање или хапшење у иностранству

У складу са Бечком конвенцијом о конзуларним односима надлежни орган стране земље је у обавези да одмах обавести дипломатско-конзуларно представништво Р. Србије о хапшењу, затварању, стављању у притвор или задржавању држављанина Р. Србије, уколико лице које је лишено слободе то затражи или уколико је то регулисано неким другим уговором или прописом. Надлежни инострани орган ће дипломатско-конзуларном представништву Р. Србије доставити свако саопштење које му је упутило лице лишено слободе. Надлежни страни орган, такође, има обавезу да такво лице без одлагања обавести о његовим правима и да му, на његов захтев, обезбеди контакт са дипломатско-конзуларним представништвом.

Представник дипломатско-конзуларног представништва (конзул) има право да посети држављанина Републике Србије који је затворен, притворен или задржан, да разговара са њим, дописује се, води рачуна да буде заступан пред судом, да добије исти третман као и остали грађани који се налазе у истој ситуацији, да има обезбеђеног браниоца по службеној дужности, да добије одговарајућу медицинску негу. Може му дати правни савет у вези са прописима Републике Србије или прописима земље домаћина и дати листу адвоката који говоре српски језик.

Дипломатско-конзуларно представништво ће, уколико то држављанин Републике Србије захтева, о његовом проблему обавестити породицу у Републике Србији.

Дипломатско-конзуларно представништво не може: ослободити држављанина Републике Србије притвореног у иностранству, да плаћа трошкове адвоката ангажованог по избору лица лишеног слободе или његове породице или да плаћа кауцију ради привременог пуштања на слободу, преузимати улогу адвоката и заступати лице лишено слободе пред правосудним органима, сведочити на суду о нечијој кривици или невиности, служити као службени тумач или преводилац, плаћати трошкове лечења и слично.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије ће се, међутим, суздржати од пружања помоћи држављанину Републике Србије који је лишен слободе ако се томе изричито противи.

За све информације о покретању поступка провере и потребну документацију за прибављање ближих информација о притвореном или осуђеном члану породице у иностранству можете контактирати Министарство спољних послова. Контакт информације можете наћи овде.

Трансфер осуђених лица

Према кривичном законодавству Р. Србије, постоји могућност да држављани Републике Србије осуђени на казне затвора у иностранству исте наставе издржавати у Србији ако је то са земљом у којој издржавају казну регулисано међународним уговором или на основу узајамности. Када се ради о лицима које имају пребивалиште на подручју Републике Србије, односно рођена су на подручју ове Републике, њихов трансфер ради издржавања казне затвора у Р.Србији може се вршити како са земљама са којима постоји закључен међународни уговор, тако и на основу принципа узајамности.

Услови:

- осуђено лице мора бити држављанин Србије;
- пресуда која му је изречена у иностранству мора бити правноснажна;
- преостали део казне коју осуђено лице треба да издржи мора бити у трајању од најмање шест месеци (по Конвенцији) од дана кад је примљен захтев за његов трансфер или у неограниченом трајању;
- осуђено лице мора поднети захтев, односно дати сагласност;
- кривично дело због кога је лице осуђено у иностранству мора се сматрати и кривичним делом и у нашој земљи;
- две државе морају се договорити у вези са трансфером осуђеног лица.

Надлежни орган за трансфер осуђених лица је Министарство правде Републике Србије.